Gužva. Frka. Šta ćemo s onima koji ne mogu da slave Novu godinu?

Gužva.

Frka.

Šljokicati ili ne?

Nešto crveno, obavezno.

10 ili više centimetara? Na štikli, naravno.

Da li da dignem ili spustim kosu?

Bože, a šta ćemo piti?

Treba nam nešto da nas brzo digne, ali da se ne napijemo baš mnogo, jer treba izdržati cijelu noć. Ma šta god, samo nek je flaša ispred nas. Bolje izgleda.

Da li da iskombinujem nešto iz ormara ili da kupim nešto novo? Ma kupiću, sve moje haljine su već viđene.

Nećeš valjda u staroj odjeći u novu godinu?

Sreća pa sam to sve smislila još početkom decembra.

Ma nema šta, biće ovo spektakularna, nezaboravna, naluđa, stvarno super zabava.Pa to piše i na plakatima!

landscape-1482512822-gettyimages-167832622

 

Gužva.

Frka.

Da li ću stići kući prije ponoći da je poljubim?

Nema šanse, smjena završava u 11, ali za NG uvijek ta predaja smjene traje predugo.

Samo da ne bude mnogo pijanih klinaca.

Već sam spremila flaše alkohola koje najbolje idu svake godine, cigarete su na dohvat ruke, tu su i  kondomi, mada nešto baš i ne idu najbolje.

Rekla sam mu da mi šalje fotke nje ispred jelke.

Gledaće novogodišnji program, a ona voli da pjeva. Sreća pa Viber ima i video poziv.

“Dobro veče, izvolite.”

Dobro je, šta sad.

S parama koje zaradim sat prije nove godine moći ćemo da odemo u Zoo vrt u Beograd. Ako budem mogla dobiti slobodan dan.

Rekla sam mu da joj da malo Koka Kole. Ipak je nova godina.

Dobro veče, kako ste?

Dobro sam. Malo me bole prsti, hladno je jer je kasa blizu vrata, ali nije strašno. Zdravi smo, dobro je.

 

kasirka-market-6ah111dogu878j2jkj069qopux2vvmm014ik1mnly7m

Gužva.

Frka.

“vozilo 35, pozicija 3”

“Vozilo 5, pozicija 1”

Ne znam više šta da mu kažem.

OK, evo, daću otkaz i idemo proslaviti tu novu godinu s tvojim drugarima, ali hajde mi objasni od čega da živimo u toj novoj godini? Od drugara?

“Molim vas jedno vozilo…”

Volim taj mir 01.01. kad se vraćam kući iz noćne smjene. Grad ćuti. Osjeti se miris alkohola koji sad isparava u toplim, razbacanim sobama.

Moje čizme škripe po betonu. Nije to škripa, to noge traže nove. Možda ih i budem mogla kupiti od ove plate.

Moja jedina želja u toj noći bude da svi vozači dođu na svoja mjesta i odvezu sve ljude sigurno.

Da pijana, neiživljena djeca ne skaču po glavi tim očevima, djedovima, sinovima, muževima.

Da ne povraćaju baš mnogo po autu, jer to Bog ne oprao poslije.

Slavićemo je, ionako dođe svake godine u isto vrijeme.

taxi-basel_front_magnific

 

Gužva.

Frka.

Pripremiti dovoljno gaze, dovoljno alkohola. Biti spremna na različite scene.

Moram vam priznati, svaki put u noćnoj smjeni, tog prvog januara ko zna koje godine, samo se molim da mi ne dovezu neko moje dijete.

Sve su to djeca na štiklama i u kariranim košuljama.

I mi u zdravstvu imamo srce. I kad ti je u rukama neko tvoj, neko koga držiš u rukama i kad je zdrav, ne možeš biti normalan i obavljati svoj posao normalno.

Ma, šta lupam. Sva su djeca naša djeca.

Nadam se da taj svijet kad odluči da ostane na njima, neće to uraditi 31.12. jer tad i baš nisu svoji.

Slavimo li? Slavimo. Svaku laku povredu, svaki ispumpan želudac, svaki komadić izvađenog stakla.

Zar cijeli život nije slavlje?

screen-shot-2016-12-28-at-11-47-09

 

 

Gužva.

Frka.

Pripremi dovoljno flaša, čistih čaša, mjerice i sitnih para.

Dođu s onim stotkama i pedeseticama i dok ja rasitnim tamo neko preko šanka već urla kako čeka već 2 minute i 48 sekundi.

Ponijeću još jednu bijelu košulju, znojimo se svi mnogo.

Rekao sam joj, dođi, stani za šank, povedi nekog, ja moram da radim.

Ta stara noć koja postaje nova, to je prilika da zaradim bar nešto i da bar malo spavam normalno. Da dam nešto i svojima.

Šta će konobar. Plate su nam kao da živimo kod svojih pa nam treba samo za džeparac.

Budu ljudi lakši na bakšišu, kako ne budu.

Najviše volim one što naruče cijele flaše pa u nekom trenutku odu kući, jer nema više gdje da stane. To su pravi novogodišnji pokloni. Te nepopijene flaše. Svaka kap je meni poklon od Deda Mraza.

Zabavljaju li se ljudi?

Druže, ako mene pitaš, ne znam šta bih ti rekao.

Imai  onih koji zaplešu.

Mnogi se takmiče ko će više popiti, jer ih ubiju ta očekivanja da noć mora da bude najluđa.

Heroj, ko, ja?

Ma ja sam samo konobar.

“Dobro veče, izvolite, šta pijete?”

 

 

 

U toj torbici punoj želja za Novu godinu, u tim džepovima punim želja za novu godinu, ponesite i “dobro veče”, malo viška sitniša za bakšiš i poneki osmijeh uručen onako, na prepad, kad sva ta gužva i frka učine svoje. I poljubite i one pored sebe koje ne poznajete, zagrlite konobara, pružite ruku prodavcu cigara i poželite mu dobro zdravlje.

 

Jer oni rade zato što su vama potrebni. I zato što je njima novac potreban. A svakom od nas, baš svakom je potrebno bar malo ljubavi i zahvalnosti. Imamo je svi, zar ne?

 

 

 

 

Ovaj tekst je dio projekta Coca-Cola Bloggers Network Adria . Ukoliko želite pročitati tekstove mojih kolega iz Srbije, Hrvatske,  Crne Gore i Makedonije, koji su takođe dio CCNBA učinite to ovdje .